KO­TOR – Oču­va­nje pro­sto­ra Ko­to­ra i Ko­tor­sko-Ri­san­skog za­li­va mo­ra bi­ti pri­mar­ni cilj svih ko­ji per­so­ni­fi­ku­ju vlast u gra­du i dr­ža­vi, jer je pri­vi­le­gi­ja bi­ti pod za­šti­tom Une­ska, oci­je­nio je za „Dan“ di­rek­tor Tu­ri­stič­ke or­ga­ni­za­ci­je Ko­tor Mir­za Kr­cić, ko­ji je u pret­hod­nom pe­ri­o­du vi­še pu­ta uka­zi­vao na ne­pri­mje­re­no sta­nje naj­a­trak­tiv­ni­jih lo­ka­ci­ja u gra­du. On je po­vo­dom mo­guć­no­sti bri­sa­nja Ko­to­ra sa Une­sko­ve Li­ste svjet­ske pri­rod­ne i kul­tur­ne ba­šti­ne, zbog, ka­ko je ra­ni­je ob­ja­šnje­no, „ne­kon­tro­li­sa­ne ur­ba­ni­za­ci­je i de­va­sta­ci­je kul­tur­nog pej­za­ža“, is­ta­kao da je pri­vi­le­gi­ja bi­ti pod za­šti­tom Une­ska, pod­sje­tiv­ši da ta­kav sta­tus ima­ju Split i Tro­gir, dok se Za­dar bo­ri da ga do­bi­je.
–Kod nas, me­đu­tim, po­je­din­ci mi­sle da nam to ne tre­ba, za­rad lič­nog in­te­re­sa u smi­slu da tre­ba da se iz­vr­ši apart­ma­ni­za­ci­ja na pro­sto­ru ko­ji je u ne­po­sred­noj bli­zi­ni Sta­rog gra­da. Kon­kret­no ho­tel „Fjord“ već 12 go­di­na ni­je pri­ve­den na­mje­ni, za­tim lo­ka­ci­ja URC, pa se na sve to na­do­ve­zu­je pri­ča sa ner­je­ša­va­njem sta­tu­sa AD „Lu­ka Ko­tor“ u smi­slu da to pred­u­ze­će, ko­je je u ve­ćin­skom vla­sni­štvu Op­šti­ne i dr­ža­ve, do­bi­je upra­vlja­nje ope­ra­tiv­nom oba­lom. Već dvi­je go­di­ne taj sta­tus ni­je ri­je­šen, pa bez ob­zi­ra ko do­la­zi iz ko­je po­li­tič­ke struk­tu­re, mo­ra da se iz­dig­ne iz­nad sve­ga i da za­šti­ti in­te­res ovog gra­da. Jer ako „Lu­ka“ ne do­bi­je kon­ce­si­ju nad ope­ra­tiv­nom oba­lom, to jest da i u na­red­nom pe­ri­o­du vr­ši ser­vis do­la­ska kru­ze­ra na ope­ra­tiv­noj oba­li, mo­že­mo za­klju­či­ti da će­mo bi­ti sa­u­če­sni­ci u di­je­lu da grad pre­da­mo ne­ko­me dru­go­me i da do­mi­cil­no sta­nov­ni­štvo bu­de pri­nu­đe­no da se se­li sa ovog pod­ruč­ja – ka­te­go­ri­čan je Kr­cić.
Ak­ti­vi­sta u za­šti­ti ko­tor­skog kul­tur­no-isto­rij­skog na­sle­đa ar­hi­tek­ta Alek­san­dar Den­der sma­tra da, kroz rad po­li­tič­ke ko­mi­si­je i struč­ne ko­mi­si­je, ko­je bi ima­le funk­ci­ju kon­trol­nih ti­je­la pri iz­ra­di ur­ba­ni­stič­kih pla­no­va, po­štu­ju­ći za­htje­ve Une­ska, Ko­tor tre­ba da pre­u­zme upra­vlja­nje svo­jom kul­tur­nom ba­šti­nom i svo­jim re­sur­si­ma. On je uka­zao i da bi osno­vač struč­ne ko­mi­si­je za za­šti­tu kul­tur­nog na­sle­đa Ko­to­ra tre­ba­lo da bu­de gra­do­na­čel­nik ili Skup­šti­na op­šti­ne.
– U ci­lju for­mi­ra­nja te ko­mi­si­je nas ne­ko­li­ko ak­ti­vi­sta smo se sa­mo­i­ni­ci­ja­tiv­no or­ga­ni­zo­va­li i pred­lo­ži­li njen sa­stav. Još pri­je tri go­di­ne sa­sta­li smo se sa još ak­tu­el­nim pred­sjed­ni­kom op­šti­ne Alek­san­drom Stjep­če­vi­ćem i zva­nič­no mu da­li taj pred­log, na ko­ji ni­ka­da ni­smo do­bi­li od­go­vor. Uko­li­ko bi no­vi pred­sjed­nik op­šti­ne Vla­di­mir Jo­kić za to imao slu­ha, to bi ko­nač­no bi­la po­bje­da Ko­to­ra – sma­tra Den­der. Is­ti­ču­ći da je do sa­da dr­ža­va do­no­si­la dr­žav­ne stu­di­je lo­ka­ci­je (DSL) ko­ji­ma bi uzi­ma­la ko­tor­ski pro­stor za po­ten­ci­jal­ne ili već po­zna­te in­ve­sti­to­re, kao pri­mje­re na­vo­di zgra­du tzv. „Pen­ta­gon“ i tu­ri­stič­ko na­se­lje „Do­bro­ta pa­la­ci“ na lo­ka­ci­ji Auto-kamp, i is­ti­če da je za isto, pre­ma ob­ja­vi NVO Eks­pe­di­co, gra­đe­vin­ska do­zvo­la iz­da­ta bez do­bi­je­nih kon­zer­va­tor­skih uslo­va Upra­ve za za­šti­tu kul­tur­nih do­ba­ra. Dr­ža­va je, tvr­di Den­der za „Dan“, Ko­tor iz­i­gra­la do­no­se­ći stu­di­je o lo­ka­ci­ji za pod­ruč­ja ko­ja ni­su po­kri­ve­na ur­ba­ni­stič­kim pla­no­vi­ma, iako Ko­tor ima ur­ba­ni­stič­ke pla­no­ve, do­du­še za­sta­re­le, ali va­že­će sve dok se ne do­ne­su no­vi.
– Do­no­se se stu­di­je lo­ka­ci­je za već ur­ba­ni­zo­va­no pod­ruč­je, pa se sti­če uti­sak da se na­mjer­no če­ka sa do­no­še­njem pla­no­va vi­šeg re­da da bi se u me­đu­vre­me­nu uzur­pi­rao pro­stor, kon­sta­tu­je on. Ko­men­ta­ri­šu­ći či­nje­ni­cu da atrak­tiv­na lo­ka­ci­ja biv­šeg ho­te­la „Fjord“ već de­ce­ni­ju ni­je pri­ve­de­na na­mje­ni, na­gla­ša­va da ni­ko ne­će da se ba­vi ho­tel­skim bi­zni­som jer Ko­tor u tom smi­slu ni­je in­te­re­san­tan bu­du­ći da je u nje­mu za­stu­pljen tran­zit­ni, a ne sta­ci­o­nar­ni tu­ri­zam.
– Ka­da bi dr­ža­va sju­tra pro­mi­je­ni­la na­mje­nu tog pro­sto­ra i re­kla da se ta­mo ra­de kon­do ho­te­li ili apart­ma­ni grad­nja bi po­če­la sju­tra. Ja­ko je va­žno što se sa­da kroz ak­ci­o­ne pla­no­ve ko­je do­no­si Vla­da CG sto­pi­ra iz­ra­da pla­no­va do do­no­še­nja svih po­treb­nih stu­di­ja o za­šti­ti pro­sto­ra, po­put HIA stu­di­ja – ka­že Den­der mar­ki­ra­ju­ći kao dru­gi ve­li­ki pro­blem grad­nju u ba­fer zo­ni (od Sta­rog gra­da do Pe­lu­zi­ce i od Sta­rog gra­da do otvo­re­nog ba­ze­na u Do­bro­ti), ko­ja pod­li­je­že po­seb­noj za­šti­ti ka­ko se ne bi ugro­zio vi­zu­el­ni, so­ci­o­lo­ški ili bi­lo ka­kav dru­gi uti­caj u od­no­su na ono što se šti­ti, a to je sam grad Ko­tor.
– Pre­ma me­đu­na­rod­nim nor­ma­ma svi za­šti­će­ni gra­do­vi, kao što je Ko­tor, ima­ju svo­je tam­pon ili ba­fer zo­ne, me­đu­tim, mi u nju tr­pa­mo što god mo­že­mo. Ne­dav­no smo je­dva, bar pri­vre­me­no, spri­je­či­li do­no­še­nje ur­ba­ni­stič­kog pla­na Ška­lja­ra za pod­ruč­je kod sta­di­o­na ko­jim se na di­je­lu is­pred Op­šte bol­ni­ce pred­vi­đa ma­li Por­to mon­te­ne­gro ko­tor­ski, iz­me­đu „Ju­go­o­ce­a­ni­je“ i Po­šte stam­be­na še­sto­sprat­ni­ca, a na di­je­lu iz­me­đu zgra­de su­da i osnov­ne ško­le dvo­sprat­na ga­ra­ža, što je ap­so­lut­no ne­do­pu­sti­vo. Naj­go­re je što je na lo­ka­ci­ji URC, po stu­di­ji lo­ka­ci­je ko­ju je usvo­ji­la dr­ža­va, pred­vi­đen ho­tel sa mak­si­mal­no 115 kre­ve­ta, da bi Mi­ni­star­stvo ure­đe­nja pro­sto­ra ras­pi­sa­lo me­đu­na­rod­ni kon­kurs u ko­me je pot­pu­no pro­mi­je­ni­lo uslo­ve i ta­mo pred­vi­dje­lo kon­do ho­tel od 250 kre­ve­ta, a zna­mo da je to stam­be­na zgra­da sa 50 sta­no­va na pje­ni od mo­ra. Ta­ko­đe, za zgra­du „Ju­go­pe­tro­la“ se ne zna na­mje­na. Zna­či tam­pon zo­na se na­pa­da i te­ži se da se po­pu­ni sva­ka pre­o­sta­la šu­plji­na u pro­sto­ru ta­ko da će, ako se to ostva­ri, ova ge­ne­ra­ci­ja za­u­vi­jek za­be­to­ni­ra­ti Ko­tor, upo­zo­ra­va Den­der.
B. Mar­ko­vić


Bi­ti čla­ni­ca Une­ska je pri­vi­le­gi­ja

Prof. dr Mi­len­ko Pa­si­no­vić sma­tra da je cen­tra­li­za­ci­ja funk­ci­ja zna­čaj­no do­pri­ni­je­la ovo­me što se de­ša­va, ali se, ta­ko­đe, ne mo­gu za­ne­ma­ri­ti ni funk­ci­je or­ga­na lo­kal­ne upra­ve ko­ji su do­zvo­lja­va­li da se vu­ku po­te­zi u za­šti­će­nom pod­ruč­ju, za ko­je su una­pri­jed zna­li da ih Une­sko ne­će pri­hva­ti­ti.
– Ne­do­volj­no ozbilj­no smo pri­šli ovom pro­ble­mu, jer bi­ti čla­ni­ca Une­ska je pri­vi­le­gi­ja u sva­kom smi­slu. Umje­sto da nam grad bu­de svo­je­vr­stan re­pre­zent na­ših vri­jed­no­sti, mi po­ka­zu­je­mo da ni­smo do­ra­sli ozbilj­noj am­bi­jen­tal­noj za­šti­ti ka­kva se mo­ra­la pri­mi­je­ni­ti na ovom pod­ruč­ju – ka­zao je Pa­si­no­vić za Ra­dio Ko­tor, do­da­ju­ći da bi ta­kva si­tu­a­ci­ja zna­či­la i gu­bi­tak pro­mo­tiv­nih po­zi­ci­ja ko­je Ko­tor ima kao jed­na od naj­po­pu­lar­ni­jih kru­zing de­sti­na­ci­ja na Ja­dra­nu. Na­vo­de­ći da se mo­ra­mo za­pi­ta­ti ko bi Ko­tor po­sje­ći­vao u na­red­nom pe­ri­o­du, bu­du­ći da ga obi­la­zi 90 od­sto iz­let­ni­ka ko­je upra­vo in­te­re­su­je pri­rod­no i kul­tur­no-isto­rij­sko pod­ruč­je, ka­že da se po­sta­vlja pi­ta­nje mo­že li se u me­đu­vre­me­nu ne­što ura­di­ti, a da Ko­tor ne bu­de iz­bri­san sa Une­sko li­ste.
– Ako je Une­sko pri­je dvi­je go­di­ne re­kao da tre­ba pre­i­spi­ta­ti ne­kon­tro­li­sa­nu grad­nju, mi u ovoj si­tu­a­ci­ji oži­vlja­va­mo te­mu kao što je re­ci­mo grad­nja mo­sta na Ve­ri­ga­ma i pred­sta­vlja­mo je kao je­dan od ve­o­ma zna­čaj­nih po­te­za. Tu je i Tur­ski rt ko­ji ima zna­ko­va kul­tur­no-isto­rij­skog do­bra – re­kao je Pa­si­no­vić.